Стандард 4: Квалитет студијског програма

ПРОЦЕНА ИСПУЊЕНОСТИ СТАНДАРДА 4:

КВАЛИТЕТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

а) Опис стања, анализа и процена стандарда 4

Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу обезбеђује квалитет сваког студијског програма кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, радног оптерећења студената, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих организација из окружења.

Факултет има утврђене поступке за одобравање студијских програма. Предлоге студијских програма дају институти Факултета уз активно учешће студената. Сви студијски програми усвајају се прво на Наставно-научном већу Факултета, а затим се анализирају и на Комисији за контролу квалитета Универзитета у Крагујевцу и Већу за природно-математичке науке Универзитета у Крагујевцу. Након овакве процедуре, студијске програме усваја Сенат Универзитета у Крагујевцу, а затим се шаљу на поступак акредитације (Факултет је у Додатним прилозима доставио све релевантне одуке о усвајању студијских програма, као и саме програме).

У оквиру своје делатности, Природно–математички факултет Универзитета у Крагујевцу образује студенте у оквиру следећих студијских програма:

1. Основне академске студије (240 ЕСПБ) – шест студијских програма:

o Основне академске студије математике (модули: Дипломирани математичар – теоријска математика и Дипломирани математичар – професор математике);

o Основне академске студије информатике (модули: Дипломирани информатичар и Дипломирани информатичар – професор информатике);

o Основне академске студије физике (модули: Дипломирани физичар – за општу физику и Дипломирани физичар – наставник физике и информатике);

o Основне академске студије хемије (модули: Дипломирани хемичар – за истраживање и развој, Дипломирани хемичар – наставник хемије, Дипломирани хемичар – за заштиту животне средине);

o Основне академске студије биологије (Дипломирани биолог);

o Основне академске студије екологије (Дипломирани еколог).

2. Мастер академске студије (60 ЕСПБ) – шест студијских програма:

o Мастер академске студије математике (модули: Професор математике и Теоријска математика);

o Мастер академске студије информатике;

o Мастер академске студије физике (модули: Мастер физичар – за општу физику, Мастер физичар – професор физике, Мастер физичар – професор физике и информатике);

o Мастер академске студије хемије (модули: Мастер хемичар – за истраживање и развој, Мастер хемичар – професор хемије, Мастер хемичар – за заштиту животне средине);

o Мастер академске студије биологије (модули: Општа биологија и Професор биологије);

o Мастер академске студије биологије – молекуларна биологија;

o Мастер академске студије екологије (модули: Општа екологија и Примењена екологија).

3. Докторске академске студије (180 ЕСПБ) – шест студијских програма:

o Докторске академске студије математике (Доктор наука – математичке науке);

o Докторске академске студије рачунарских наука (Доктор наука – рачунарске науке);

o Докторске академске студије физике (Доктор наука – физичке науке);

o Докторске академске студије хемије (Доктор наука – хемијске науке);

o Докторске академске студије биологије (Доктор наука – биолошке науке)

o Докторска школа математике – заједнички студијски програм са ПМФ у Нишу, ПМФ у Новом Саду и Државним универзитетом у Новом Пазару (Доктор наука- математичке науке).

Сви студијски програми су у пољу природно-математичких наука, што је у складу са Законом и листом области коју је утврдио Национални савет за високо образовање Републике Србије.

Од школске 2018/19 године Факултет организује и заједнички студијски програм основних академских студија Психологија (са Факултетом медицинских наука, Филолошко-уметничким факултетом и Факултетом педагошких наука у Јагодини) Универзитета у Крагујевцу. За овај студијски програм приложено је уверење о акредитацији бр. 612-00-00919/2017-06 од 08.12.2017. године.

Факултет је као прилог дао списак свих акредитованих студијских програма (Табела 4.1.), као и уверења о акредитацији наведених студијских програма из последњег циклуса акредитације (Прилог 4.10.а).

За све акредитоване студијске програме добијена је Дозвола за рад од стране Министарсва просвете, науке и технолошког развоја. Факултет прилаже Дозволу за рад и измене и допуне дозволе за рад (Прилог 4.10.)

Квалитет свих акредитованих студијских програма се редовно прати. Исходи учења опредељују садржаје наставних програма. Факултет обезбеђује редовно осавремењавање садржаја курикулума студијских програма. До сада су неки студијски програми три или четири пута реакредитовани, уз увођење новина и осавремењавање садржаја.

Вршећи преиспитивање и анализу, а у циљу усклађивања и побољшања студијских програма, на Институту за математику и информатику су трогодишњи студијски програми основних академских студија (180 ЕСПБ) и двогодишње мастер академске студије (120 ЕСПБ), акредитовани 2008. и 2009. године, иновирани што је резултирало акредитацијом нових студијских програма основних академских студија математике и информатике (240 ЕСПБ) и мастер академских студија математике и информатике (60 ЕСПБ) 2011. године. Истоветни поступак спроведен је и на Институту за биологију и екологију, па су 2012. године акредитовани нови студијски програми основних академских студија биологије и екологије (240 ЕСПБ) и мастер академских студија биологије (60 ЕСПБ) и екологије (60 ЕСПБ), као и мастер академске студије биологије – молекуларна биологија (2015. године). На Институту за биологију и екологију од школске 2011/2012 године не уписују се студенти на студијски програм основних струковних студија екологије (180 ЕСПБ, струковни еколог). (Одлука ННВ-а). Факултет је током 2014. године извршио и мање измене студијског програма докторских академских студија физике, о чему постоје Одлуке наставно-научног већа Факултета и Сената Универзитета.

Пратећи потребе тржишта и високо позиционирање студената информатике на тржишту рада, Факултет је 2014. године добио дозволу за повећање броја студената на ОАС Информатике са 35 на 70, а у оквиру Акционог плана Републике Србије о јачању ИТ сектора, у мају 2017. године су реакредитоване основне студије информатике са повећаним бројем студената (од 70 на 100).

Факултет је 2016. године реакредитовао основне и мастер академске студије математике, а 2017. године основне и мастер академске студије биологије и екологије.

Током 2017. и 2018. године Факултет је анализирао студијске програме основних и мастер академских студија физике, информатике и хемије и извршио измене наведених програма, у циљу осавремењавања садржаја, као и праћења тренда јачања ИТ сектора. Наведени студијски програми су припремљени и послати на реакредитацију. У припреми ових материјала водило се рачуна о међусобној усаглашености студијских програма.

Све измене студијских програма у последњим циклусима реакредитације извршене су на основу детаљних анализа у којима су учествовали наставници, сарадници, студенти и дипломирани студенти, као и Комисија за обезбеђење квалитета, која је предала и извештаје о извршеним анализама (Прилог 4.11.). Факултет редовно прибавља и повратне информације од послодаваца о квалитету студијских програма (Прилог 4.2. и 3.3.).

Исходи образовања у оквиру акредитованих студијских програма заснивају се на исходима учења. Завршетком основних академских и мастер академских студија математике, информатике, физике, хемије, биологије и екологије, студенти стичу следеће квалификације и компентенције:

ü Способност примене усвојених знања и савладаних техника и вештина у пракси.

ü Усвојена знања представљају квалитетну основу за успешну примену знања и вештина у својим областима.

ü Кроз групу педагошко-дидактичких предмета студенти се у потпуности оспособљавају за рад у основним и средњим школама, како за редовне програме, тако и за програме додатне наставе.

ü Способност праћења и примене новина у струци и науци, способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области математике, информатике, физике, хемије, биологије и екологије, као и из сродних области, тј. за даље самостално стручно усавршавање.

ü Курикулуми студијских програма подстичу Развијање критичког мишљења стваралачког начина размишљања.

Исходи учења су базирани на дескрипторима квалификација за сва три нивоа образовања у научним областима биологије, екологије, физике, хемије, математике и информатике и на одговарајућем европском нивоу квалификација.

Склад између наставних метода, исхода учења и критеријума оцењивања успостављен је тако што су у табелама сваког предмета дефинисане методе наставе оријентисане ка учењу студената и систему оцењивања који је заснован на мерењу исхода учења. Исходе учења сваког предмета дефинишу наставници, а надовезивање и хармонизација исхода појединачних предмета опредељују садржај и организацију наставног програма. Наставне методе и поступци за проверу знања одређују се у складу са утврђеним исходима. Међузависност предмета одређује се предусловом, односно условљеношћу слушања и полагања појединих предмета.

Табела мапирања предмета даје увид у то како су исходи учења на студијском програму покривени у оквиру обавезних предмета, који су дефинисани студијским програмом. Ова табела показује и усаглашеност циљева студијског програма са исходима учења. У прилогу је дато мапирање предмета за студијски програм основних академских студија биологије, екологије, физике, информатике и математике, као и за мастер академске студије физике.

Процене постигнућа студената у постизању намераваних исхода учења се базирају на субјективним исказима студената, на исказима дипломираних студената, као и на исказима послодаваца. Реалне оцене њихових постигнутих исхода учења добијају се увидом у постигнуте резултате при полагању пријемних испита на вишим нивоима студија или при полагању приликом пријема на посао. На основу анализа прикупљених анкета дипломираних студената (Прилог 4.1.) и анкета послодаваца (Прилог 4.2.), може се закључити да су исходи учења на свим студијским програмима постигнути.

Курикулуми свих студијских програма Факултета су у складу са Законом о високом образовању и Стандардима за акредитацију и подразумевају 600 до 900 часова активне наставе по години и одговарајуће проценте опште-образовних, теоријско-методолошких и стручно-апликативних предмета, као и одговарајући однос обавезних и изборних предмета.

Факултет за сваку школску годину планира календар наставе, а на Наставно-научном већу врши се поверавање наставе за све предмете свих студијских програма. Приликом формирања плана ангажовања води се рачуна о оптерећености појединих наставника и сарадника. Наставници на почетку сваког курса обавештавају студенте о свим информацијама у вези са предметом, а детаљни програми предмета доступни су на веб сајту Факултета. Распоред одржавања наставе утврђује се пре почетка сваке школске године. У току зимског семестра сваке школске године усваја се годишњи план испита за све студијске прогаме на Факултету.

На Факултету се на основу плана наставе врши и процена ангажовања студената у току семестра кроз предиспитне обавезе и време проведено у припреми испита. Студенти полагањем испита стичу одређени број ЕСПБ поена, а тај број бодова је утврђен за сваки предмет према оптерећењу студената и према јединственој методологији. Успешност студената у савладавању сваког предмета континуирано се прати током наставе и изражава бодовима. Сваки предмет има дефинисан начин стицања бодова на предиспитним активностима и самом испиту. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент остварује максимално 100 бодова, при чему испуњавањем предиспитних обавеза студент може стећи 30-70 бодова.

На примеру предмета Зоологија инвертебрата 2 и Биологија прокариота (Обрачунавање ЕСПБ – пример) дат је опис свих активности учења потребних за достизање очекиваних исхода учења (време проведено на активностима које воде наставници и сарадници, време проведено на самосталном раду студента, време потребно за припрему за проверу знања и време обухваћено самом провером знања).

Mерне вредности ЕСПБ представљене у табелама добијене су углавном проценом оптерећења, а не егзактном процедуром праћења оптерећења студената путем вођења дневника оптерећења од стране изабраних студената, што се планира за наредни период.

Већ неколико година Факултет додељује студентима на неким студијским програмима ментора из редова наставника који предају на тим годинама. Улога ментора је да детаљно прати рад и постигнућа студената, да обезбеђује повратне информације о оптерећености студената и потребном времену за савладавање појединих сегмената предмета. На основу тога врши се усаглашавање радног оптерећења студената са вредностима ЕСПБ бодова.

Континуирано осавремењавање и унапређивање акредитованих студијских програма заснива се на развоју науке и новим захтевима који се постављају пред образовне профиле које образује Факултет. Доказ за то су бројни научни пројекти
(Табела 6.1) на којима учествују наставници и сарадници Факултета, као руководиоци или истраживачи, велики број научних радова који су публиковани у истакнутим међународним часописима (Табела 6.4), као и учешће наставника и сарадника на конгресима у земљи и иностранству, као и усавршавање наставника и сарадника на престижним високошколским установама у свету (Прилог 5.3.). Научне компетенције наставника доприносе успешности реализације предмета, што се уочава из чињенице да референце наставника сродне садржајима предмета које држе на студијским програмима.

Факултет је у циљу унапређења наставе и студијских програма имплементацијом информационих технологија искористио могућности које је Министарство просвете, науке и технолошког развоја пружило кроз конкурс за Програм 2005 "Високо образовање", програмска активност 0014 "Развој високог образовања" и крајем 2017. године добио 6 пројеката који су успешно завршени. Резултати ових пројеката значајно су подигли квалитет курикулума појединих предмета кроз куповину опреме за извођење наставе, куповину уџбеника и књига, рачунарске опреме. Кроз реализацију ових пројеката успешно су реализована и усавршавања наставника на другим универзитетима.

Курикулуми основних академских студија хемије, основних академских студија информатике као и свих мастер академских студија које Факултет организује садрже завршне радове. Факултет има дефинисане захтеве које сваки завршни рад мора да испуни, како у области формалне обраде рада, тако и у погледу методологије рада и критеријума оцењивања.

Један од основних задатака сваког студијског програма на Факултету је подстицање студената на стваралачки и логички начин размишљања и истраживања, као и примена стечених вештина и знања у пракси.

Садржаји, циљеви и компетенције које студент стиче савладавањем појединачних студијских програма јасно су дефинисани и доступни садашњим и будућим студентима и јавности преко Информатора за студенте и преко сајта факултета и Института. Такође, сви студијски програми имају јасно дефинисане све услове и поступке потребне за упис и завршавање студија, као и стицање дипломе одређеног нивоа образовања. (Правилник о упису студената, Прилог 8.1).

Основне и мастер академске студије

На основу увида у документацију о предметима на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, предмети на Факултету имају јасно дефинисане:

ü основне податке о предмету (назив предмета, семестар у којем је предмет, услови на предмету, предиспитне обавезе на предмету, број ЕСПB бодова који се стиче полагањем предмета, циљеве предмета),

ü садржај и структуру предмета,

ü план и распоред извођења наставе (предавања и вежбе),

ü начин оцењивања на предмету,

ü уџбенике, односно обавезну и допунску литературу,

ü податке о наставницима и сарадницима на предмету.

На основу доступне документације може се закључити да наставници и сарадници поступају професионално и имају коректан однос према студентима, што показују студентске анкете. Календар наставе и распореди часова наставе и испита доступни су на огласним таблама и веб-сајту Факултета. За спровођење и праћење плана наставе одговорни су ангажовани наставници и сарадници, шефови катедри, Комисија за обезбеђење квалитета, Продекан за наставу и Декан Факултета.

Докторске студије

На основу увида у студијски програм докторских академских студија на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу, као и у пратећу документацију за акредитацију студијских програма, могу се извести следећи закључци:

ü студијски програми имају јасно наведене циљеве и интегрално и за сваки предмет на студијском програму, а исходи учења су наведени по предметима,

ü услови уписа студијског програма су јасно наведени у Статуту Факултета и другим актима Факултета и Универзитета,

ü наставни планови студијских програма су у потпуности усклађени са Законом и Стандардима за акредитацију студијских програма,

ü студијски програми су у целини усклађени са принципима Болоњске декларације и имају јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему,

ü студијски програми омогућавају мобилност студената и наставника,

ü студијски програми докторских академских студија су научно утемељени и засновани су на принципима комбиноване методе (обавезни и изборни предмети); избор предмета врши студент у сарадњи са ментором - могућ је и избор предмета, тј. пренос ЕСПБ бодова са других акредитованих студијских програма докторских студија институција са којима Факултет има дефинисан уговор о сарадњи и размени студената,

ü сви понуђени предмети студијског програма формирани су у складу са ЕСПБ правилима,

ü књиге предмета и књиге ментора доступне су на сајту Факултета,

ü постоји процедура за израду и одбрану докторске дисертације,

ü студијски програми су усклађени са савременим светским токовима и стањем науке и струке у области природно-математичких и рачунарских наука,

ü наставно особље има потребне научне и стручне квалификације за реализацију наставе на студијским програмима,

ü за извођење наставе на студијским програмима обезбеђени су одговарајући људски, просторни, технички, библиотечки, информатички и други ресурси, примерени карактерима студијског програма и предвиђеном броју студената,

ü предвиђена је редовна провера квалитета студијских програма путем самовредновања,

ü студентима је омогућено учешће у оцењивању и осигурању квалитета студијског програма, пре свега попуњавањем анкетног формулара (Прилози 3. 2. и 3.3. - Анкете студената о квалитету студија и студијских програма).

Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу је остварио све циљеве и испунио све захтеве постављене стандардом 4, јер:

ü има акредитоване све студијске програме, на којима је остварен планирани број уписа студената (Табела 4.1)

ü Факултет редовно прати успешност студирања и полагања испита на свим студијским програмима кроз анализу: процента дипломираних студента (Табела 4.2.), просечног трајања студија (Табела 4.3), броја студената који су уписали наредну годину у односу на остварене ЕСПБ

ü циљеви студијских програма усклађени су са исходима учења и доступни су јавности

ü методе наставе оријентисане су ка исходима учења

ü постоји јасна усаглашеност ЕСПБ оптерећења са активностима учења потребним за достизање очекиваних исхода

ü редовно се врши праћење квалитета студијског програма путем анкетирања студената, менторског рада, анкетирања дипломираних студената (Прилог 4.1.). као и послодаваца о свршеним студентима и њиховим компетенцијама (Прилог 4.2)

б) Анализа слабости и повољних елемената (SWOT анализа)

(SWOT анализа)	Квантификација процене
S - Strengths - Предности	+++ - високо значајно
W -Weaknesses - Слабости	++ - средње значајно
O - Opportunities - Могућности	+ - мало значајно
T – Threats - Опасности	0 без значајности

Предности (Strengths)	Квантификација процене
Потпуна усклађеност циљева и садржаја студијских програма и исхода учења.	+++
Систем оцењивања заснован је на мерењу исхода учења.	+++
Усаглашеност компетенција и исхода учења са даблинским дескрипторима.	+++
Потпуна усаглашеност ЕСПБ оптерећења са активностима учења за достизање потребних исхода учења.	+++
Континуирано спровођење едукације наставног особља.	+++
Континуирано анализирање и осавремењавање студијских програма од стране наставника и студената.	+++
Методе наставе на свим студијским програмима оријентисане су ка учењу исхода учења.	+++
Потпуна доступност свих релевантних информација о студијским програмима и исходима учења, као и о дипломском раду и стручној пракси, на веб-сајту Факултета.	++

Слабости (Weaknesses)	Квантификација процене
На веб сајту Факултета недостају наставни материјали за предмете на појединим студијским програмима.	++
На веб сајту Факултета недостају испитна питања за већину предмета.	++
Треба дефинисати јасне услове о евентуалном преласку студената са једног на други студијски програм.	++
Факултет још увек нема добру повезаност са дипломираним студентима.	++
Нередовно добављање мишљења послодаваца о компетенцијама свршених студената.	+
Факултет треба да реализује методе егзактног мерења оптерећења студената за сваки ЕСПБ	+

Могућности (Opportunities)	Квантификација процене
Перманентно радити на побољшању квалитета наставног процеса.	+++
Даље развијати и обогаћивати MOODLE портал наставним материјалима.	+++
Повећање мобилности студената и наставника.	+++
Искористити процес самовредновања као подстицај за поновну анализу студијских програма.	+++
Донети мере за повећање пролазности студената на испитима.	++
Увести вредновање ваннаставних активности, међу којима и активности студената на прикупљању података о оптерећености студената.	++
Дефинисати јасне услове о евентуалном преласку студената са других компатибилних факултета.	++

Опасности (Threats)	Квантификација процене
Недовољна мотивисаност наставника за нове методе у реализацији.	++
Недовољна мотивисаност редовних и дипломираних студената да искажу своја мишљења о квалитету студијског програма.	++
Недовољна мотивисаност послодаваца да искажу своја мишљења о компетенцијама дипломираних студената.	++
Неусаглашеност у потребном времену и квалитету израде завршних радова.	+

ц) Предлог мера и активности за унапређење квалитета стандарда 4

Ø Размотрити и реализовати све реалне сугестије студената добијене на основу студентске анкете и пратити постигнуте ефекте.

Ø Настојати да се прошири сарадња у оквиру различитих студијских програма и унапреди мобилност студената академских студија.

Ø Продекан за наставу треба да пропише поступак према коме ће поступати Управници института и ангажовани наставници, тако да се:

- уредно води евиденција о одржаној настави, као и о присуству студената,

- за сваки предмет обезбеди потребна електронска подршка.

Ø Факултет планира да прошири прикупљање повратних информација од послодаваца, представника Националне службе за запошљавање и других одговарајућих организација о компентентности дипломираних студената.

Ø Користећи постојеће информационе ресурсе треба допунити наставне материјале у електронском облику на сајту Факултета за предмете на студијским програмима.

Ø Преиспитати међусобну повезаност предмета да би се избегло понављања садржаја.

Ø Повећати ниво рационалне искоришћености простора за реализацију наставе.

Ø Непрекидно усавршавати квалитет наставе уз уважавање мишљења послодаваца, редовних и дипломираних студената.

Ø Унапредити мобилност студената докторских студија (унапређивањем постојеће сарадње и уговарањем нових партнерских односа).

Ø Увести бодове за ваннаставне активности у циљу мотивисања студената за рад у области контроле квалитета.

д) Показатељи и прилози за стандард 4

· Табела 4.1. Листа студијских програма који су акредитовани на високошколској

установи са укупним бројем уписаних студената на свим годинама студија

у текућој години и претходне 2 школске године

· Табела 4.2. Број и проценат дипломираних студената (у односу на број уписаних) у