Ниво студија |
|
Основне академске студије |
БИОЛОГИЈА |
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети
|
Савладавањем студијског програма Основних академских студија биологијA студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање стручних послова у области биологије. Компетенције дипломираних студената овог програма укључују Компетенције дипломираних студената овог програма укључују способност критичког мишљења, способност анализе проблема и налажење решења, способност руковођења, способности презентовања свога рада, способност поштовања професионалне етике, као и примену стечених знања у пракси. Студенти развијају способности за тимски рад. Предметно-специфичне способности: · изграђена основна знања из области биологије; · познавање и разумевање основних биолошких дисциплина; · практична примена стечених знања и потреба за даљим усавршавањем · способност сакупљања информација и повезивања знања из различитих биолошких дисциплина. Студент савладава: · коришћење разноврсних метода за изучавање биолошких дисциплина; · извођење основних лабораторијских техника и разумевање њихових принципа; · безбедан и легалан рад у лабораторији са посебним односом према етичким питањима. Студент стиче способност: · разумевања задатака у оквиру посла; · праћења и примене новина у струци; · решавања конкретних проблема, уз употребу научних метода и поступака; · рада на рачунарима - за комуникацију и као извора биолошких података; · разумевања и употребе података презентованих у различитим формама; · критичког мишљења; · анализе проблема и налажења решења; · презентовања свога рада; · теренског рада; · индивидуалног и тимског рада.
Исход процеса учења на студијском програму ОАС Биологија је стручњак Дипломирани биолог, који поседује значајно шира и продубљена знања у односу на знање стечено у средњој школи, а поседује интегрисано знање које му омогућава разумевање научне основе биологије.Дипломирани биолози су стручни и компетентни за рад у свим областима где се примењују знања из билогије.
|
Основи хемије |
Биологија ћелије |
|
Морфологија биљака |
|
Зоологија бескичмењака 1 |
|
Алгологија |
|
Зоологија бескичмењака 2 |
|
Статистика и рачунарство |
|
Биофизика |
|
Микологија |
|
Биохемија |
|
Морфологија и систематика хордата |
|
Систематика виших биљака 1 |
|
Биологија прокариота |
|
Систематика виших биљака 2 |
|
Сисари |
|
Основи молекуларне биологије |
|
Генетика |
|
Општа физиологија |
|
Физиологија биљака |
|
Развиће животиња |
|
Екологија биљака |
|
Екологија животиња |
|
Основи хидробиологије |
|
Теренска настава |
|
Човек и животна средина |
|
Основи биотехнологије |
|
Екологија и генетика човека |
|
Еволуциона биологија |
|
Упоредна физиологија |
|
Историја и филозофија биологије |
|
|
Ниво студија |
|
Основне академске студије |
ЕКОЛОГИЈА |
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети
|
Опште способности Савладавањем студијског програма ОАС Екологија студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање стручних послова у области екологије. Познавање теоријских и/или експерименталних знања студенту омогућава самостални рад и даље професионално усавршавање, као и наставак студија. Компетенције дипломираних студената укључују способност критичког мишљења, вештине за прикупљање и обраду информација, способност анализе проблема и налажење решења, способност руковођења, способност презентовања свога рада, као и примену стечених знања у пракси - рад у лабораторијама и истраживачким центрима еколошких профила. Студент формира правилан став према животној средини, у складу са принципима одрживог развоја. Предметно-специфичне способности: · изграђена основна знања из области биологије, екологије и заштите животне средине · познавање и разумевање основних еколошких дисциплина · практична примена стечених знања и потреба за даљим усавршавањем · способност сакупљања информација и повезивања знања из различитих еколошких области · разумевања сложености проблематике заштите животне средине и одрживог развоја · овладавање извођењем основних лабораторијских техника и разумевање њихових принципа · овладавање безбедним и легалним радом у лабораторији са посебним односом према етичким питањима. Студент стиче способност: · разумевања задатака у оквиру посла · праћења и примене новина у струци · стручне комуникације у области екологије и сродних дисциплина · решавања конкретних проблема, уз употребу научних метода и поступака · рада у лабораторијским и теренским условима · рада на рачунарима - за комуникацију и као извора биолошких података · разумевања и употребе података презентованих у различитим формама индивидуалног и тимског рада. Исход процеса учења на студијском програму ОАС Екологија је стручњак Дипломирани еколог, који поседује значајно шира и продубљена знања у односу на знање стечено у средњој школи, а поседује интегрисано знање које му омогућава разумевање научне основе биологије.Дипломирани еколози су стручни и компетентни за рад у свим областима где се примењују знања из екологије.
|
Екологија као наука |
Одабрана поглавља хемије зе екологе |
|
Основи цитологије |
|
Морфологија биљака |
|
Морфологија и систематика бескичмењака |
|
Биофизика |
|
Основи ембрионалног развоја животиња |
|
Систематика алги и гљива |
|
Статистика и рачунарство |
|
Биохемија |
|
Функционална морфологија кичмењака |
|
Општа микробиологија |
|
Основи генетике са генотоксикологијом |
|
Систематика и филогенија виших биљака |
|
Систематика и филогенија кичмењака |
|
Екологија микроорганизама |
|
Основи педологије |
|
Екофизиологија животиња |
|
Екофизиологија биљака |
|
Молекуларне основе живог света |
|
Екологија и географија биљака |
|
Екологија и географија животиња |
|
Хидроекологија |
|
Екологија земљишта |
|
Заштита животне средине |
|
Увод у еволуциону биологију |
|
Синекологија |
|
Процена утицаја на животну средину |
|
Обнова и унапређење екосистема |
|
Практични рад и теренска истраживања у еколоији |
|
|
Ниво студија |
|
|
Основне академске студије |
ФИЗИКА |
|
Исходи учења студијског програма
|
Обавезни предмети |
|
Mодул А Дипломирани физичар – за општу физику
|
Модул Б
Дипломирани физичар – наставник физике и информатике
|
|
Свршени студенти физике су компетентни да решавају реалне проблеме из праксе као и да наставе школовање уколико се за то определе. Компетенције укључују, пре свега, развој способности критичног мишљења, способности анализе проблема, синтезе решења, предвиђање понашања одабраног решења са јасном представом шта су добре а шта лоше стране одабраног решења.
Свршени студенти овог нивоа студија поседују компетенцију за примену знања у пракси, праћење и примену новина у струци, као и за сарадњу са локалним друштвеним и међународним окружењем.
Када је реч о специфичним способностима студента, савладавањем студијског програма студент стиче темељно познавање и разумевање свих основних области физике као и способност решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака. Свршени студенти физике су способни да на одговарајући начин напишу и представе резултате свог рада. Током студија се инсистира на што интензивнијем коришћењу информационо-комуникационих технологија. Студенти су оспособљени да формулишу и критички оцењују моделе физичких система у основним областима физике и неке основне примене. Током школовања студент стиче способност да самостално врши експерименте, статистичку обраду резултата као и да формулише и донесе одговарајуће закључке. Свршени студенти физике стичу знања како да економично користе природне ресурсе Републике Србије у складу са принципима одрживог развоја. Посебно се обраћа пажња на развој способности за тимски рад и развој професионалне етике Исходима студија предложеног програма треба да се обезбеди стицање теоријских и практичних знања и вештина потребних на тржишту радне снаге, задовољавање потреба образовања и привреде за стручњацима из области физике и информатике и унапређење нивоа и разноврсности понуде високошколског образовања у Србији. Реализацијом овако конципираног студијског програма школују се дипломирани физичари-за општу физику и дипломирани физичари-наставници физике и информатике који поседују компетентност у европским и светским оквирима, што обезбеђује и мобилност студената на и са Природно-математичког факултета у Крагујевцу, одсек за физику.
|
Физичка механика |
Физичка механика |
Практикум из физичке мех. |
Практикум из физичке мех. |
|
Математика 1 |
Математика 1 |
|
Хемија |
Хемија |
|
Молекуларна физика |
Молекуларна физика |
|
Практикум из молекуларне физике |
Практикум из молекуларне физике |
|
Математика 2 |
Математика 2 |
|
Информатика |
Информатика |
|
Електромагнетизам 1 |
Електромагнетизам 1 |
|
Практикум из електромагнетизма 1 |
Практикум из електромагнетизма 1 |
|
Математика 3 |
Математика 3 |
|
Електромагнетизам 2 |
Електромагнетизам 2 |
|
Оптика |
Оптика |
|
Практикум из електромаг. и оптике |
Практикум из електромаг. и оптике |
|
Математичка физика 1 |
Математичка физика 1 |
|
Теоријска механика |
Теоријска механика |
|
Електродинамика |
Класична теоријска физика |
|
Математичка физика 2 |
Електроника 1 |
|
Електроника 1 |
Наставна средства физике за основне школе |
|
Квантна механика |
Психологија |
|
Електроника 2 |
Квантна теоријска физика |
|
Историја физике |
Објектно-оријентисано програмирање |
|
Атомска физика |
Педагогија |
|
Статистичка физика |
Атомска физика |
|
Метрологија |
Образовни софтвер 1 |
|
Субатомска физика |
Методика наставе физике |
|
Физика чврстог стања |
Методика наставе информатике |
|
Лабораторија савремене физике |
Физика и информатика у школи 1 |
|
Субатомска физика |
||
Физика чврстог стања |
||
Школска пракса из физике и инф. 1 |
||
Методика радa са талентованим ученицима 1 |
Ниво студија |
|
|
Основне академске студије |
ИНФОРМАТИКА |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети
|
|
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:
предметно-специфичне способности:
- на модулу Професор информатике студент стиче и следеће предметно-специфичне способности:
Исход процеса учења: Исход студијског програма на модулу Рачунарство и информатика је дипломирани информатичар способан да професионално обавља послове у области индустрије, пољопривреде, здравства, државној управи, услужних делатности, просвети и сличним областима где су применљива знања из области информатике, као и за наставак студија.
Исход студијског програма на модулу Професор информатике је дипломирани информатичар-професор информатике оспособљен да ради као професор информатике у свим основним и средњим школама.
|
Основи програмирања |
|
Теоријске основе информатике 1 |
||
Математика 1 |
||
Рачунарски системи |
||
Структуре података и алгоритми 1 |
||
Математика 2 |
||
Теоријске основе информатике 2 |
||
Архитектура рачунара 1 |
||
Софтверски алати 1 |
||
Структуре података и алгоритми 2 |
||
Математика 3 |
||
Базе података 1 |
||
Оперативни системи 1 |
||
Објектно-оријентисано програмирање |
||
Клијентске Web технологије |
||
Рачунарске мреже и мрежне технологије |
||
Визуелно програмирање |
||
Информациони системи 1 |
||
Алгоритамске стратегије |
||
Интелигентни системи 1 |
||
Софтверски инжењеринг |
||
Нумеричка математика и симболичко програмирање |
||
Стручна пракса |
||
Модул Рачунарство и информатика |
Модул Професор информатике |
|
Оперативни системи 2 |
Психологија |
|
Формални језици, аутомати и језички процесори |
Методика наставе информатике |
|
Базе података 2 |
Образовни софтвер 1 |
|
Програмирање сложених софтверских система |
Педагогија |
|
Пројектни задатак |
Методика у школи |
|
Завршни рад |
Стручна пракса 2 |
|
|
Методика програмирања |
|
|
Образовни софтвер 2 |
Ниво студија |
|
|
Основне академске студије |
Математика |
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети
|
|
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:
предметно-специфичне способности:
Исход процеса учења: Исход студијског програма на модулу Теоријска математика је дипломирани математичар – теоријска математика способан да ради у савременој индустрији, привредним коморама, развојним и истраживачким центрима, односно у финансијским институцијама и органима управе, као и на свим местима где постоји потреба за применом математичких апарата и мултидисциплинарним радом.
Исход студијског програма на модулу Професор математике је дипломирани математичар-професор математике оспособљен да ради као професор математике у свим основним и средњим школама.
|
Математичка логика и теорија скупова |
|
Увод у геометрију |
||
Увод у анализу и алгебру |
||
Софтверски алати |
||
Анализа 1 |
||
Линеарана алгебра 1 |
||
Дискретна математика |
||
Основи програмирања |
||
Анализа 2 |
||
Аналитичка геометрија |
||
Линеарна алгебра 2 |
||
Анализа 3 |
||
Алгебарске структуре |
||
Геометрија |
||
Модул Теоријска математика |
Модул Професор математике |
|
Диференцијалне једначине |
Диференцијалне једначине |
|
Алгебра и логика |
Анализа 4 |
|
Анализа 4 |
Психологија |
|
Нумеричка математика |
Нумеричка математика |
|
Функционална анализа |
Функционална анализа |
|
Нееуклидске геометрије |
Методика |
|
Вероватноћа и статистика 1 |
Педаггија |
|
Топологија 1 |
Вероватноћа и статистика 1 |
|
Парцијалне и интегралне једначине |
Историја и филозофија математике |
|
Вероватноћа и статистика 2 |
Елементарна математика |
|
Комплексна анализа |
Школска педагогија |
|
Диференцијална геометрија |
Вероватноћа и статистика 2 |
|
Методика |
Комплексна анализа |
|
|
Стручна пракса |
|
|
.
Ниво студија |
ХЕМИЈА
|
||
Основне академске студије |
Дипломирани хемичар - за истраживање и развој
|
Дипломирани хемичар – наставник хемије
|
Дипломирани хемичар - за заштиту животне средине
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Завршавањем студија на студијском програму "Хемија" стичу се фундаментална и практична знања из различитих области хемије, која омогућавају разумевање хемијских процеса и оспособљавају за активно учешће у научно-истраживачком раду у области фундаменталних и примењених истраживања. Такође, студенти бивају детаљно упознати са механизмима хемијских реакција, модерним техникама синтезе и примени савремених инструменталних метода. Опис исхода учења Савладавањем датог студијског програма студент стиче знања, вештине и ставове. Познавањем теоријских и/или експерименталних знања студент је оспособљен за самостални рад и даље усавршавање. У 2012. години катедра за хемију и Наставно-научно веће Природно-математичког факултета у Крагујевцу, а на предлог темпус пројекта MCHEM, усвојили су референтне образовне стандарде за хемију и сродне дисциплине (Benchmark Standards for Chemistry and Chemistry Related Subjects), чиме је прецизиран ниво знања који студент треба да поседује по завршеним основним академским студијама.
|
Општа хемија |
Општа хемија |
Општа хемија |
Физика 1 |
Физика 1 |
Физика 1 |
|
Математика 1 |
Математика 1 |
Математика 1 |
|
Енглески језик 1 |
Енглески језик 1 |
Енглески језик 1 |
|
Енглески језик 2 |
Енглески језик 2 |
Енглески језик 2 |
|
Неoрганска хемија 1 |
Неoрганска хемија 1 |
Неoрганска хемија 1 |
|
Аналитичка хемија 1 |
Аналитичка хемија 1 |
Аналитичка хемија 1 |
|
Физика 2 |
Физика 2 |
Физика 2 |
|
Органска хемија 1 |
Органска хемија 1 |
Органска хемија 1 |
|
Физичка хемија 1 |
Физичка хемија 1 |
Физичка хемија 1 |
|
Аналитичка хемија 2 |
Аналитичка хемија 2 |
Аналитичка хемија 2 |
|
Органска хемија 2 |
Органска хемија 2 |
Органска хемија 2 |
|
Физичка хемија 2 |
Физичка хемија 2 |
Физичка хемија 2 |
|
Аналитичка хемија 3 |
Аналитичка хемија 3 |
Аналитичка хемија 3 |
|
Инструментална аналитичка хемија 1 |
Инструментална аналитичка хемија 1 |
Инструментална аналитичка хемија 1 |
|
Виша неорганска хемија |
Неорганска хемија 2 |
Неорганска хемија 2 |
|
Индустријска хемија 1 |
Психологија |
Неоргански индустријски загађивачи |
|
Виша органска хемија |
Методика наставе хемије 2 |
Хемија атмосфере |
|
Хемија природних производа |
Органска хемија 3 |
Систем квалитета |
|
Индустријска хемија 2 |
Хемија природних производа |
Органска хемија 3 |
|
Органске синтезе 1 |
Педагогија |
Биохемија примарних биомолекула |
|
Основи органске и биохемијске спектроскопије 1 |
Основи органске и биохемијске спектроскопије 1 |
Органски индустријски загађивачи |
|
Биохемија |
Биохемија |
Основи токсиколошке анализе 1 |
|
Механизми неорганских реакција |
Методика наставе хемије 3 |
Биохемија секундарних биомолекула |
|
Органске синтезе 2 |
Школски огледи у настави хемије |
Методе анализе токсичних супстанци |
|
Основи органске и биохемијске спектроскопије 2 |
Андрагогија |
Норме у заштитит животне средине |
|
Аналитичка хемија животне средине |
Развојна психологија |
|
|
Органска хемија животне средине |
Основи органске и биохемијске спектроскопије 2 |
|
|
|
Аналитичка хемија животне средине |
|
|
|
Органска хемија животне средине |
|
|
|
Школска пракса |
|
Ниво студија |
ХЕМИЈА
|
||
Мастер академске студије |
Мастер хемичар - за истраживање и развој
|
Мастер хемичар – наставник хемије
|
Мастер хемичар - за заштиту животне средине
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Студенти ће бити теоријски и практично оспособљени да изведу, у оквиру тимског рада (али и самостално), све фазе дела истраживања у оквиру истраживачког (научног) пројекта. Стећи ће искуство у раду са савременим инструментима који се користе у истраживачким лабораторијама. Студенти ће бити у стању да самостално примене сложене хемијске процедуре и биће оспособљени за примену рачунара у свим фазама истраживачког рада. Такође, студенти ће бити у стању да усмено и писмено презентирају резултате свог рада на научним скуповима. Опис исхода учења По завршетку ових студија студенти ће проширити знање из различитих области хемије, развиће способности за решавање научних и стручних проблема применом аналитичких и рачунарских метода. Биће оспособљени за самосталан рад у школи, хемијским лабораторијама различитих профила и намена (истраживање и развој, контрола квалитета, стандардизација, праћење процеса, учионицама, итд). Стећи ће знања и вештине потребне за рад са реалним, комплексним узорцима и развиће способности проучавања литературе и критичког приказивања сакупљених података. Стећи ће искуство у самосталном раду на савременим инструментима, као и одговарајућу лабораторијску праксу. Студенти ће бити у стању да у оквиру тимског рада обраде истраживачки проблем, презентирају га у оквиру дипломског рада, као и да усмено одбране свој рад. У 2012. години Институт за хемију и Наставно-научно веће Природно-математичког факултета у Крагујевцу, а на предлог темпус пројекта MCHEM, усвојили су референтне образовне стандарде за хемију и сродне дисциплине (Benchmark Standards for Chemistry and Chemistry Related Subjects), чиме је прецизиран ниво знања који студент треба да поседује по завршеним мастер академским студијама. |
Бионеорганска хемија |
Методика наставе хемије у раду са даровитим ученицима |
Методе санације хемијских акцидената |
Биоорганска хемија |
Савремени облици наставе хемије |
Опасне материје и управљање опасним отпадом |
|
|
Ниво студија |
|
||
Maстер академске студије |
ФИЗИКА |
||
|
Мастер физичар - за општу физику
|
Мастер физичар – професор физике |
Мастер физичар – професор физике и информатике |
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Савладавањем студијског програма Мастер академских студија Физика студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање стручних послова у области биологије. Компетенције дипломираних студената овог програма укључују Опште способности: -анализа, синтеза и предвиђање решења и последица -аналитичко, критичко и самокритичко мишљење -комуникационе способности -професионална етика -перманентно учење и усавршавање -креативна примена знања у пракси -самосталан и тимски рад
Специфичне стручне способности: -познавање и разумевање теоријске и експерименталне физике -способност решавања научне и апликативне проблематике -способност за самосталан рад и учење -оспособљеност за даље академско и стручно усавршавање. -способност решавања проблема на основу аналогија са већ познатим проблемима -способност анализе и моделирања, коришћења рачунара, савремених софтвера и телекомуникационих технологија Исход процеса учења на студијском програму МАС Физика је стручњак мастер физичар, различитих профила: Мастер физичар за општу физику оспособљен за самосталан рад, разумевање и решавање проблематике из области физике и сродних дисциплина као и за креативан приступ у извршавању задатака Мастер физичар- професор физике оспособљен је за рад у школама у области физике, а мастер физичар – професор физике и информатике оспособљен је за рад у школама и у области информатике. |
Изабрана поглавља квантне механике
|
|
Наставна средства физике за средње школе
|
Психологија |
|||
Наставна средства физике за средње школе
|
|
||
|
|
||
Теорија поља и симетрије у физици
|
|||
|
|
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
Ниво студија |
ЕКОЛОГИЈА |
|
|
Мастер академске студије |
|||
Мастер еколог Општа екологија
|
Мастер еколог - Примењена екологија |
|
|
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
|
Опште способности Савладавањем студијског програма Мастер академске студије Екологија студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање и руковођење пословима у области екологије, примењене екологије и заштите животне средине, оспособљен је за самостални рад у науци и пракси као и за даље професионално усавршавање. Предметно-специфичне компетенције укључују развој способности: · логичког, независног, критичког и самокритичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака, · интегрисања знања, примене критичких и аналитичких вештина на вредновање доказа за теорије и хипотезе, · пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација, давање мишљења и размењивање идеја, · коришћења разноврсних метода, · комуникације на професионалном нивоу уз поштовање професионалне етике, · индивидуалног рада или рада у тиму, · организовања рада, управљања и руковођења пословима из струке, · вредновања личног рада и рада других, примене стечених знања у пракси уз промишљања о друштвеним одговорностима везаним за примену њихових знања. Исход процеса учења на студијском програму МАС Екологија је стручњак мастер еколог, различитих профила: Мастер еколог-општа екологија оспособљен за самосталан рад, разумевање и решавање проблематике из области екологије као и за креативан приступ у извршавању задатака Мастер еколог- примењена екологија оспособљен је за рад у областима примењене екологије. |
Увод у научно-истраживачки рад |
|
|
Основи биоинформатике и биостатистике |
|
||
Конзервациона биологија |
|
||
Просторне базе података и географски информациони системи у екологији |
|
||
|
|||
|
|||
|
Завршни рад |
|
Ниво студија |
БИОЛОГИЈА |
|
Maстер академске студије
|
Општа биологија
|
Професор биологије |
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Обавезни предмети |
Опште компетенције укључују развој способности: · логичког, независног, критичког и самокритичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака; · интегрисања знања, примене критичких и аналитичких вештина на вредновање доказа за теорије и хипотезе; · коришћења разноврсних метода; · комуникације на професионалном нивоу уз поштовање професионалне етике; · индивидуалног рада или рада у тиму; · организовања рада, управљања и руковођења пословима из струке; · вредновања личног рада и рада других; · примене стечених знања у пракси уз промишљања о друштвеним одговорностима везаним за примену њихових знања; · самосталног рада и даљег професионалног усавршавања · спровођења свих облика и метода савремене наставе биологије; · анализе савремених концепција васпитања; · процене квалитета и употребне вредности уџбеника; · спровођења акционих истраживања у школи; · учествовања у ваннаставним и другим облицима рада у образовању; · испољавања социјалне и емоционалне прилагођености у комуникацији и раду са ученицима; Предметно-специфичне способности: · темељно познавање, разумевање и повезивање знања из различитих области биологије; · примена стечених знања и решавања конкретних истраживачких проблема биологије, уз употреба научних метода и поступака и разумевање специфичних задатака у оквиру посла; · повезивање знања из сродних дисциплина и њихове примене; · праћење и примена новина у струци, односно даљег усавршавања; · коришћење и вредновање стручне литературе у стицању знања и даљем усавршавању; · вештина ефикасне стручне и научне комуникације, прикупљања и обраде релевантних података употребом информационо-комуникационих технологија у области биологије; · реализација препаративне, оперативне и верификативне фазе наставног процеса биологије; · реализација пројектне и интегративне наставе, теренског рада, биолошких наставних екскурзија; · иновација и континуирано унапређивање наставног процеса биологије.
Стечено знање по завршетку ових студија обезбеђује компетентност и стручност за рад у области науке, образовања, индустрије, пољопривреде, медицине, итд. Исход процеса учења по завршетку студија је МАСТЕР БИОЛОГ. У додатку дипломи додаје се и један од модула који је студент изабрао: · Мастер биолог – Општа биологија · Мастер биолог – Професор биологије Мастер биолози су оспособљени за: - истраживачки рад у развојним биолошким лабораторијама и истраживачким центрима, као и у медицинским и биохемијским лабораторијама; - рад у органима државне управе, инспекцијским службама и истраживачким центрима различитих државних, приватних и јавних предузећа; - наставни рад у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама; - рад у институцијама које се баве планирањем, организацијом и контролом образовно-васпитног процеса.
|
|
|
Oснови биоинформатике и биостатистике |
Педагошка психологија |
|
Студијски истраживачки рад 1 |
Школска педагогија |
|
Студијски истраживачки рад 2 |
Огледи у настави биологије |
|
Завршни рад |
Методика наставе биологије 2 |
|
|
Савремена настава у биологији |
|
|
Школска пракса |
|
|
Завршни рад |
|
|
|
Ниво студија |
|
Мастер академске студије |
БИОЛОГИЈА – молекуларна биологија |
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Опште способности Савладавањем студијског програма мастер академских студија Биологија – молекуларна биологија студенти стичу знања, вештине и ставове неопходне за обављање и руковођење пословима у области биологије, примењене молекуларне биологије и биотехнологије. Опште компетенције укључују стицање - логичког, независног, критичког и самокритичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака; - интегрисања знања, примене критичких и аналитичких вештина на вредновање доказа за теорије и хипотезе; - коришћења разноврсних метода; - преношења знања из биолошких области стручној и широј јавности; - комуникације на професионалном нивоу уз поштовање професионалне етике; - индивидуалног рада или рада у тиму; - организовања рада, управљања и руковођења пословима из струке; - вредновања личног рада и рада других; - примене стечених знања у пракси уз промишљања о друштвеним одговорностима везаним за примену њихових знања.
Предметно-специфичне компетенције -темељно познавање, разумевање и повезивање знања из различитих области молекуларне биологије и биотехнологије; -примена стечених знања и решавања конкретних истраживачких проблема из области молекуларне биологије и биотехнологије, уз употребу научних метода и поступака и разумевање специфичних задатака у оквиру пословних задатака; -повезивање знања из сродних дисциплина и њихове примене; -праћење и примене новина у струци, односно даљег усавршавања; -коришћење и вредновање стручне литературе у стицању знања у даљем усавршавању; -вештине ефикасне стручне и научне комуникације, прикупљања и обраде релевантних података употребом информационо-комуникационих технологија у области молекуларне биологије и биотехнологије. Исход процеса учења на студијском програму је стручњак мастер биолог- молекуларни биолог, оспособљен за компетентан и стручан рад у области науке, образовања, индустрије, пољопривреде, медицине, итд.
|
Увод у научно-истраживачки рад |
Основи биоинформатике и биостатистике |
|
|
Ниво студија |
|
Мастер академске студије |
ИНФОРМАТИКА |
Исходи учења студијског програма |
Обавезни предмети |
Савлдвањем студијског програма студент стиче Опште способности: спобност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин; • способност комуникације на професионалном нивоу и тимског рада; • способност за професионално напредовање; • способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу; • способност примене знања у пракси; • способност критичког и самокритичког мишљења и приступа; • способност презентовања резултата свог рада; • способност поштовања професионалне етике.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности: • темељно познавање и разумевање различитих области рачунарских наука и способност њиховог повезивања; • разумевање и способност примене савремених информационих технологија; • способност примене стечених знања у решавању практичних проблема; • способност праћења и примене новина у струци; • способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области рачунарства и сродних области, тј. за даље самостално усавршавање; • способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада; • способност за даље стручно и научно усавршавање.
Након завршених мастер академских студија – мастер студент стиче академски назив мастер информатичар. Савладавањем датог студијског програма студент је оспособљен за успешно обављање послова који захтевају владање различитим областима рачунарских наука, познавање и способност коришћења постојећих, разумевање и развој нових информационих технологија, да се прилагоди специфичним захтевима различитих области људског деловања (индустрија, пољопривреда, здравство, државна управа, просвета) у којима ће своја знања примењивати, као и за даље стручно и научно усавршавање. |
Теоријско рачунарство |
Вероватноћа и статистика |
|
Управљање пројектима |
|
Мастер пројектни задатак |
|
Студијаки истраживачки рад |
|
|
Ниво студија |
|
|
Мастер академске студије |
МАТЕМАТИКА |
|
|
Модул Професор математике |
Модул Теоријска математика |
Исходи учења студијског програма |
Обавзни предмети |
Обавезни предмети |
Савладавањем Студијског програма студент стиче следеће опште способности: • способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин; • способност комуникације на професионалном нивоу и тимског рада; • способност за професионално напредовање; • способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу; • способност примене знања у пракси; • способност критичког и самокритичког мишљења и приступа; • способност презентовања резултата свог рада; • способност поштовања професионалне етике.
предметно-специфичне способности: • темељно познавање и разумевање различитих математичких дисциплина; • способност повезивања различитих математичких дисциплина, као и способност повезивања појединих математичких дисциплина са другим научним гранама; • способност примене усвојеног математичког апарата у решавању практичних проблема; • способност праћења и примене новина у струци и науци; • способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области математике и сродних области, тј. за даље самостално стручно усавршавање; • способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада; • способност за даље стручно и научно усавршавање. Након завршених МАС математике, у зависности од изабраног модула, студент стиче један од следећих академских назива: § мастер математичар – професор математике § мастер математичар – теоријска математика Савладавањем датог Студијског програма студент има знања неопходна за решавање проблема у математици и другим наукама, привреди, економији, као и за даље стручно и научно усавршавање. Уз завршене основне студије математике или примењене математике (положен предмет Геометрија), студент је оспособљен да ради као професор математике у свим основним и средњим школама |
Психолошке основе учења математике |
Теорија мере и интеграције |
Стратегије решавања математичких задатака |
Студијски истраживачки рад |
|
Студијски истраживачки рад |
Мастер рад |
|
Мастер рад |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|