Историја и основни подаци о Природно-математичком факултету у Крагујевцу

 

 

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ

 

На основу усвојеног Плана развоја високог школства у Србији и Плана развоја високог школства у Крагујевцу, Природно-математички факултет Универзитета у Београду донео је 16. октобра 1972. године Одлуку о оснивању Одељења у Крагујевцу.

Одељење у Крагујевцу Природно-математичког факултета у Београду почело је са радом 23. октобра школске 1972/73. године. На Одељењу у Крагујевцу су почеле да раде три студијске групе: Група за математику, Група за физику и Група за биологију, а 1973/74. школске године почела је да ради и студијска Група за хемију све општих смерова.

 

 

 

 

 

Зграда А Природно-математичког факултета (бивша Учитељска школа у Крагујевцу)

 

Марта 1976. године покренут је поступак одвајања из Природно-математичког факултета у Београду и осамостаљење у посебан Природно-математички факултет у Крагујевцу. Природно-математички факултет у Београду дао је сагласност за издвајање и осамостањеље Одељења. Пошто су били испуњени сви услови за формирање самосталног Факултета, Скупштина СР Србије дала је сагласност за осамостаљење Одељења у Крагујевцу и донела Одлуку о оснивању самосталног Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Исте године, Факултет је постао члан Универзитета у Крагујевцу.

Статутом Факултета из 1980. године, Заводи Факултета су прерасли у Институте (Институт за биологију, Институт за математику, Институт за физику и Институт за хемију). Данас на Факултету постоје: Институт за биологију и екологију, Институт за математику и информатику, Институт за физику и Институт за хемију.

 

 

 

Зграда Института за физику

 


 

 

Зграда Института за хемију

Последњих година формиране су нове организационе јединице, као што су Ботаничка башта, мултидисциплинарни Центар за заштиту животне средине, Центар за перманентно образовање, Центар за преклиничка испитивања активних супстанци и Центар за конзервацију биодиверзитета копнених вода и рибарства на отвореним водама АКВАРИЈУМ. Организоване су и нове мастер академске студија Биологија- молекуларна биологија.


 

 

Ботаничка башта

 

 

Као резултат успешног научно-истраживаког рада у протеклом периоду, Министарство за науку и заштиту животне средине верификовало је 101 истраживача на Природно-матеамтичком факултету у Крагујевцу и укључило их у нове научно-истраживачке, технолошке и иновационе пројекте.

 


 

Центар за конзервацију биодиверзитета копнених вода и рибарства на отвореним водама АКВАРИЈУМ

 

Научно-наставни радници нашег Факултета аутори су многих монографија и уџбеника у земљи и иностранству. Факултет издаје један водећи међународни научни часопис (MATCH), два национална научна часописа (Kragujevac Journal of Science и Kragujevac Journal of Mathematics) и једну серију међународних научних монографија (Mathematical Chemistry Monographs).

 


 

Научне публикације Факултета

 

На Факултету се организују основне академске, дипломске академске и докторске академске студије. До данас је на Природно-математичком факултету дипломирло 3468 студенaтa, а тренутно студира 1445 студенaта. На Факултету су одбрањена 102 специјалистичкa рада, а одбрањено је и 254 магистарских теза и 155 докторских дисертација.


Природно-математички факултет данас представља највећу савремено опремљену образовно-научну установу у централној Србији која са успехом образује стручњаке из области природних наука, математике и информатике. Факултет је својим резултатима дао велики допринос развоју Србије. Велики кадровски потенцијал (70 доктора наука и 27 магистара), савремено опремљене лабораторије и учиониоце представљају основу за будући успешан рад Факултета. Развијена је врло интензивна научна и образовна сарадња са бројним институцијама у иностранству.

 

 

Модерне лабораторије

 

По броју научних радова публикованих у иностраним научним часописима Природно-математички факултет представља једну од три најуспешније научне институције у Републици Србији.

Библиотека Природно-математичког факултета поседује преко 635000 библиотечких јединица које су на располагању студентима и истраживачима сваког дана од 08:00 до 20:00.

 

 

Библиотека

 

 

ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ ФАКУЛТЕТА

 

ИНСТИТУТ ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ

 


Институт за биологију и екологију смештен је у управној згради Природно-математичког факултета. У Институту су организоване основне академске, дипломске академске и докторске академске студије из Биологије и Екологије. Као наставна база користе се Акваријум
и Ботаничка башта, који су саставни делови Института и који су отворени за посетиоце.

 

Институт за биологију и екологију

 

ИНСТИТУТ ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ

 

Институт за математику и информатику је у протеклом периоду израстао у значајну образовно-научну институцију. У институту су организоване основне академске, дипломске академске и докторске академске студије из Математике и Информатике. Осим тога, поједини чланови Института ангажовани су кроз "Математичку радионицу младих" на подизању математичког подмлатка, као и на едукацији и обуци неазапослених лица у сарадњи са Националном службом за запошљавање.

 

 

Рачунарска сала

 

 

ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИКУ

 

Институт за физику основан је почетком 1976. године, истовремено са прерастањем Одељења Природно-математичког факултета у Београду у самостални Природно-математички факултет у Крагујевцу. У оквиру Института организоване су основне академске, дипломске академске и докторске академске студије. У оквиру Института за физику ради и Опсерваторија "Белерофонт" која је отворена за посетиоце.

 

 

 

Опсерваториј

 

ИНСТИТУТ ЗА ХЕМИЈУ

 

Институт за хемију почео је са радом 1974. године. У институту су организоване основне академске, дипломске академске и докторске академске студије. Институт поседује истраживачке и студентске лабораторије са савременом опремом. Чланови Института су руководиоци више пројеката које финансира Министарство за науку Републике Србије.


 

Институт за хемију

 

 

КАТЕДРА ЗА ОПШТЕ ОБРАЗОВНЕ ПРЕДМЕТЕ

 

Основана је истовремено са оснивањем Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Обједињује наставу страних језика, педагогије, психологије, филозофије природних наука, културологије, туризмологије и економије.