


БИОБАНКЕ
Биобанке представљају колекције различитих биолошких узорака (крви, изоловане ДНК, ћелија, ткива, сперматозоида, семена биљака и сл.) који се сигурно и дугорочно чувају у специфичним условима у сврхе истраживања, превенције и потенцијалног лечења обољења, заштите и одржавања биодиверзитета и сл. У циљу формирања специфичних биобанки, у Лабораторији се чувају ћелијске линије и ткива пацијената оболелих од карцинома, прикупљају се узорци хуманих и биљних генома, који се чувају у комори на -80 °C за даља испитивања, или у контејнерима са течним азотом на -196 °C за трајну криопрезервацију.
Ћелијске линије омогућавају одржавање одређеног типа ћелија изолованих из одговарајућег ткива/органа у in vitro условима. Погодне су за испитивање ћелијске физиологије и биохемије, испитивање сигналних путева, тестирања ефеката различитих једињења на одређени тип ћелија, дефинисања молекуларних основа канцерогенезе. У Лабораторији се чувају имортализоване ћелијске линије (HCT-116 колоректални карцином; SW-480, HT-29, Caco, DLD-1 колоректални аденокарциноми; MDA-MB-231, MDA-MB-468, MCF7 аденокарциноми дојке; Daoy дезмопластични церебеларни медулобластом; MRC-5 фетални фибробласти плућа; Jurcat акутна леукемија T ћелија) које потичу из ATCC (American Type Culture Collection) банке.
Биобанке ткива омогућавају одржавање целих органа или фрагмената ткива у in vitro условима, уз очување међућелијских веза какве постоје in vivo. Биолошки материјал пацијената омогућава истраживање и боље разумевање генетске подлоге болести, али и предвиђање тока лечења, као и сугестије за терапију. У Лабораторији се чувају ткива карцинома и перитуморског ткива пацијенткиња са карциномом дојке.
ДНК банке омогућавају сигурно, дугорочно чување генома и компаративну анализу генетичких информација јединки. ДНК се може узорковати у било ком животном добу људи и у различитим вегетативним стадијумима код биљака. Биобанке биљних генома служе за дуготрајно складиштење генома различитих врста у циљу очувања биодиверзитета и дефинисања систематике биљних организама на основу њиховог генетичког материјала. Хумани узорци из биобанки користе се за идентификацију мутација на генетском материјалу и детекцију гена који доводе до одређених поремећаја. Сакупљање и чување генома данашњих популација људи, омогућава праћење прошлости, откривање предака и порекла. Информације о хаплотипу и хаплогрупи добијају се праћењем варијација на мтДНК које особа наслеђује само од мајке и секвенцама Y хромозома наслеђених од оца, код индивидуа мушког пола.