5 јун -Светски дан заштите животне средине (World Enviromenment Day)

Данас се обележава Светски дан заштите животне средине. Датум 5. јун одредила је Генерална скупштина Уједињених нација на Конференцији о заштити животне средине у Стокхолму 1972. године, где се окупило 113 држава. На овом скупу донета је заједничка изјава о потреби међународне сарадње у циљу заштите животне средине и успостављен Програм заштите животне средине који ће спроводити Уједињене нације - UNEP (United Nations Environment Programme). Предлог да се Светски дан заштите животне средине обележава баш 5. јуна дала је делегација Југославије . Са обележавањем овог дана започело се 1974. године.

Светски дан заштите животне средине обележава се истовремено на свим континентима, у преко 140 земаља. Сваке године се бира централна тема-мото (актуелна проблематика у области заштите животне средине) и земља домаћин која организује централну манифестацију. Током протеклих 46 година теме су се мењале, од прве “Only one Earth“ (Само једна Планета), преко тема посвећених климатским променама, узроцима и последицама, проблемима загађења земљишта, вода, ваздуха, хране, повећаним бројем људи на планети Земљи итд. Популарно се назива и "Дан људи", како би се истакла одговорност људи за настанак многих еколошких проблема и пробудила њихова свест о потреби учествовања у решавању тих проблема.

Овогодишња тема Светског дана заштите животне средине је “It's Time For Nature“ (Време је за природу) или „Celebrate Biodiversity” (Славите Биодиверзитет), а земља домаћин je Колумбија, у партнерству са Немачком. Идеја овогодишње теме је да се пробуди свест људи о значају разноврсности живог света на планети Земљи, да се укаже на природне и антропогене опасности које доводе до угрожавања биодиверзитета и да се истакне потреба очувања биодиверзитета ради одрживости живота. Колумбија је земља на чијој територији је 10% биолошке разноврсности планете Земље. Будући да је део амазонске прашуме, Колумбија је на првом месту у погледу биодиверзитета птица и орхидеја, а на другом месту по биљкама, лептирима, слатководним рибама и водоземцима. Многе врсте су у овом центру биодиверзитета, али и широм света, угрожене због уништавања и фрагментације станишта, појаве инванзивних врста, загађења, демографске експлозије становништва и претеране експлотације. Подаци говоре да је и „до милион врста“ пред изумирањем и стручнјаци су мишљења да „никада није било важније време за фокусирање на биодиверзитет“.

Србија се сваке године придружује обележавању овог дана различитим манифестацијама, скуповима, изложбама, акцијама, предавањима, организованим од стране државних служби и институција, али и од стране великог броја невладиних организација, као и појединаца.

Ове године ће у Србији, која је један од светских центара биодиверзитета, и у оквиру обележавања овог дана, бити истакнута потреба заштите богате биолошке разноврсности у складу са Законом о заштити природе.

Посебна пажња мора бити посвећена очувању заштићених и строго заштићених дивљих врста биљака, гљива и животиња. Строго заштићене врсте су врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског или другог аспекта за Републику Србију, а штите се ради очувања биолошке разноврсности и природног генофонда.

У Србији је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, Прилог 1 („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016, 98/2016) строго заштићено 25 врста алги - 10 врста црвених слатководних алги (Rhodophyta) и 15 врста пршљенчица (Charales).

Заштита строго заштићених врста спроводи се забраном сакупљања, уништавања и предузимања било каквих активности којима се могу угрозити ове врсте и њихова станишта, као и предузимањем мера и активности у циљу управљања њиховим популацијама. У научно- истраживачке сврхе, строго заштићене врсте се могу сакупљати једино на основу дозволе за сакупљање строго заштићених врста, коју издаје Министарство заштите животне средине.

Rhodophyta (црвене алге) и Charales (пршљенчице) су алге које живе на специфичним стаништима (изворима, потоцима, планинским рекама и привременим воденим стаништима), осетљиве су и на минималне промене еколошких услова. Сведоци смо свакодневних негативних утицаја који угрожавају ове водене екосистеме (каптирање извора, крчење шума на обалама река, изградња шумских путева и ерозија, експлоатација шљунка у потамонским рекама, развој градова и инфраструктуре, климатске промене, еутрофизација (отпадне канализационе воде, чврст отпад, спирање сливног подручја атмосферским падавинама), фрагментација станишта (хидроелектране, мини хидроелектране деривационог типа) и слично.). Уништавањем ових екосистема или променом еколошких услова на њима (брзина воде, температура, засенченост, подлога, загађење) умањује се могућност за опстанак ових врста, иначе ретко налажених у слатким водама широм света.

У складу са темом овогодишњег обележавања 5. јуна - Светског дана животне средине, дајемо скромни допринос познавању диверзитета алги у виду постера са темом „Строго заштићене алге Србије“, са подацима о строго заштићеним врстама, њиховим основним морфолошким и еколошким карактеристикама, типичним стаништима, као и факторима угрожавања.

Заштита ових алги се најбоље спроводи њиховим познавањем и очувањем њихових природних станишта. Неопходно је да приликом доношења важних одлука које се тичу промена на воденим екоситемима и њиховом окружењу у обзир буду узете и популације алги које се налазе на списку строго заштићених дивљих врста биљака, гљива и животиња.

Очување биодиверзитета је предуслов очувања живота. Светски дан заштите животне средине заправо треба да буде почетак још једне године посвећене истраживању и очувању биолошке разноврсности. У складу са тим, Институт за биологију и екологију ће се у оквиру многобројних истраживачких теренских и лабораторијских активности свестрано укључити у расветљавање ове тематике.