10 СРПСКИХ НАУЧНИКА СА НАЈВЕЋИМ H - ИНДЕКСОМ У ЗЕМЉИ И СВЕТУ

10 СРПСКИХ НАУЧНИКА СА НАЈВЕЋИМ H - ИНДЕКСОМ У ЗЕМЉИ И СВЕТУ

Академик Иван Гутман,

Хемичар, професор Емиритус на нашем факултету има највећу вредност индекса научне компетентности (78), од свих истраживача који живе и раде у Србији.

проф. др Иван Гутман, Doctor Honoris Causa at the Óbuda University, Budapest, Hungary, November 23, 2017.

Званично именовање у почасног доктора наука је обављено 23. новембра 2017. године у на престижном Óbuda University, (Óbudai Egyetem) у Будимпешти.

Ових дана се навршава 40 година непрекидног рада проф. др Ивана Гутмана на Природно математичком факултету.

Својим научним радом, постигнућима и угледом, дао је и даје још увек, немерљив доринос у стварању свеукупног угледа и кредибилитета ПМФ-а.

Јубилеј ћемо обележити током наступајуће школске године уз захвалност и поштовање, али и велику одговорност у будућем раду.

Кратка биографија професора Ивана Гутмана

Рођен је 2. септембра 1947. године у Сомбору где је завршио основну и средњу школу. Потом уписује Природно-математички факултет у Београду, група хемија. Студије завршава у року са просечном оценом 10. Краће време је био хонорарни асистент на истом факултету.

У периоду од 1971. до 1977. године био је члан Групе за теоријску хемију Института „Руђер Бошковић“ у Загребу напредујући од звања асистента-приправника до вишег-асистента. Магистрирао је на Универзитету у Загребу 1973. године из области теоријске органске хемије. Те године је из исте области и докторирао на Природно-математичком факултету у Загребу.

Запослио се на Природно-математичком факултету у Крагујевцу 1977. године и на њему радио све до одласка у пензију 2012. године. У звање редовног професора биран је 1984. године. Након пензионисања, октобра 2012. године, постаје емеритус професор на истом факултету.

Изводио је наставу из више предмета из области физичке, компјутерске и теоријске хемије. На ПМФ-у у Крагујевцу је од пролећа 1981. године организовао семинар „Математичке методе у хемији“ који је радио активно и без прекида све до пролећа 2006. године. У оквиру овог семинара одржано је више од 1000 предавања домаћих и страних научника.

Докторат математичких наука је стекао на Електротехничком факултету у Београду 1981. године.

⋄ Члан је САНУ од 1988. године (редовни члан од 1997).

⋄ Члан је Међународне академије математичке хемије од 2005. године.

⋄ Члан је Академије нелинеарних наука (Москва) од 2006. године.

⋄ Члан је Европске академије (Лондон) од 2012. године.

У више наврата је боравио на стручним усавршавањима широм света. Био је стипендиста Хумболтове фондације, Фулбрајтове фондације, Норвешког фонда за научна истраживања, Јапанског друштва за унапређење науке, …

Члан је или је био члан редакције или савета десетина научних часописа. Главни је уредник часописа MATCH Communications in Mathematical and in Computer Chemistry и Kragujevac Journal of Science. Надаље, уредник је и серије књига „Mathematical Chemistry Monographs“.

Током своје каријере објавио је више од 1370 научних радова и око 300 стручних радова. На њиховој изради сарађивао је са 770 колега из земље и иностранства. Поред десетак радова монографског и ревијског карактера написао је и шест књига објављених код реномираних издавача у иностранству. Радови су му цитирани преко 30000 пута у научним радовима других аутора и преко 5100 пута у више од 460 књига и уџбеника.

Руководио је израдом великог броја дипломских радова, 7 специјалистичких, 10 магистарских и 10 доктората. Значајне резултате је остварио и на увођењу младих (студената и средњошколаца) у научни рад.

Добио је награду Културно просветне заједнице Крагујевца за научно остварење из области теоријске хемије (1980), медаљу Српског хемијског друштва за прегалаштво и успех у науци (1987), награду “Војислав К. Стојановић” Удружења универзитетских професора и научника Србије за резултате постигнуте у научно–истраживачком раду (1993), златну медаљу и повељу Српског хемијског друштва поводом његове стогодишњице (1997), медаљу Српског хемијског друштва за трајан и изванредан допринос науци (2001). Почасни 3 је члан Српског хемијског друштва од 2015. Заједно са Борисом Фуртулом добио је плакету Министарства науке Србије за најбољу монографију у области природно–математичких наука у 2010. години. Проглашен је заслужним грађанином Крагујевца (2006) и добио Ђурђевданску награду града Крагујевца (за науку) за 2007. годину. Проглашен је истакнутим пријатељем гимназије “Вељко Петровић” у Сомбору (2015). Почасни је доктор (Доцтор Хонорис Цауса) Универзитета Обуда у Будимпешти (2017).

Од 1972. ожењен је Магдом (1948). Имају кћерку Барбару (1974), а имали су сина Матију (1976–1999).

проф. др Иван Гутман